|
Mira Donadini - Mrve
o' života
|
|
Butigjeri
i
zanaćije
Apena
san se
vratila
iz grada
obuzela
me nika
žalost.
Nidir
poznatega,
nikor me
ni
pozdravija,
s nikin
se nisan
fermala.
Ćutin se,
ka veli
šudar, ča
je
pospuga pot
i zavija
žuje
varoški'
i
luški'
težakov,
opra
praj
stare
Rive sa
murvaman,
tle
starih
butiga,
pa sad,
u zanju,
oće se
ožažet i
odanit.
Ulizla
san u
libar
Butigjeri
i
zanaćije...
-
utonila
i potla
malo
vrimena
počeli
su se
javjat,
pozdravjat...
U mojoj
kratkoj
ulici
Domaldovoj
osvanile
butige o'konopi,
sukna,
engleski
štofova,
bjankarije,
ženski
kapelini,
šaltur,
pašticerija,
izrada i
prodaja
postoli...
A u nona
Marka na
škancijaman
teće,
lonci i
bronzini,
do banka
štivani
špaheri
na drva,
u
škafetiniman
brokve,
vide,
madrevide...
Ondac
je, jedno
jutro,
nono
reka - "od
sutra
višje
ne'š
uć'ovod,
ven na
vrata
o'kuće."
A u teku
o'
butige
je nota:
28.vejače
947.
prestala
radnja,
Gvožđariju
preuzeja
Gradski.
Ja nisan
ništa
razumila.
Prid
očiman
prolazidu
butigjeri
i
zanaćije,
vidin
i',
adočajen,
pozdravjan,
dozivjen
i',
neka
barenko
još pinku
ostanu...
A kad se
nikor ni
ošerva,
zatvorila
san
škure,
i
štivala
i'u
najlipji
kvadar,
Dvi suze,
šekreto
su se,
zakolotale
niz
obraze.
Falain
!
19.travnja
2001.
-
9.studenog
2005.
|
|
|
|
Mrve o' života
|
|
Katina
mrva
Prolazin
kratkon
Šubićevon
ulicon,
prema
Rivi,
pogledan
u
izlog
Katine
"Optike"
i
vidin:
prazne
stalke
u
izlogu.
Pogledan
malo
boje
unutra:
sve
prazno.
Di
su
nestale
očale,
moderni
i
starovinski
okviri,
one
lipe
valižice,
u
kojiman
je
bilo
spremjeno,
po
sto
vrsti
okviri,
mali
ulaz,
u
još
manju
radionu
u
koju
smo
ćirili
Katu,
kako
popravja
očale,
oli
ih
namišća
mušterijaman
na
nos.
Parilo
je,
da
je
sve
napravjeno
po
njezinoj
miri.
Pomislin,
evo
na,
priuređuje
se i
naša
Kate,
ali
san
se
privarila.
Ulizan,
Kate
stoji
nasrid
butige,
zamotaje
nike
stvari
u
kartu...
Di
ćeš
Kate,
a
ona
će,
ka
iz
puške
-
Iden
ča,
zatvaran,
dosta
je
bilo.
Znaš
li
ti,
da
ja
radin
već
pedest
godin?
Ćer
ide
u
Sloveniju,
muž
umra,
a
šta
ću
ja,
ne
mogu
daje.
-
Je,
sve
je
to
lipo,
ima
žena
prav',
ali
u
gradu
se
utrnila
još
jedna
butiga
zdušon.
Nismo
mi
kod
Kate,
samo
popravjali
očale,
mi
bi
se
fermali,
dobacili
koju,
čuli,
pofalili
se,
koju
doznali
i
uvik
sve
fino,
bez
grubih
besida.
U
novin
butigaman,
za
nas,
pinku
starije,
nima
tega.
Naša
Kate
je
iz
vrimena,
kad
se
cili
svit
poznava,
kad
je
grad
govorija.
I
kad
se
smija.
Fala
Ti
Kate,
za
Tvoje
vrime!
14.studenog
2005.
|
|
|
Mrve o' života | Bogatstvo siromašnih | Hrvati AMAC | Hrvati AMAC forum | HBK | HKR | Glas Koncila | Radio Marija | Issusvci | Zrno//blago 
